Љубов…
Велиш љубов е да љубиш љубезно
Но дали љубезно седна под сенката моја
Која покри се над тебе љубезно, крадешкум
Љубов…
Ме влечеш кон себе љубезно безобразно
Но како, кога љубезно те презирам
Те стискам, па сакам, љубезно те молам и отфрлам
ОДИ СИ!
Љубов…
Пет букви љубезно наредени една до друга
Но проклето дрско кажани, во недоумица
Повторно ли паѓаш во мрежата на љубезното
Љубов…
Зарем постои?
Постои. Кога ја нема нечини. Кога ја има недоволно нечини. Кога ја има премногу боли глава нечини. Е колку тежи љубов која не е малку а не е ни премногу драг поета Ристовски?
Ми се допаѓаМи се допаѓа
Постои и не постои, се е релативно… додека не запецка не си сигурен дека ја има 🙂
Ми се допаѓаМи се допаѓа
Благодарам, поздрав.
Ми се допаѓаМи се допаѓа